Društveni mediji i konkretan uticaj

Juče sam prisutvovala Social media day Serbia u organizacijij markentiške agencije Razor i PBB. Tokom dva sata diskusije govorilo se o uticaju i korišćenju društvenih medija u kulturi, društvu, politici, biznisu i njihovim tehnološkim promenama. Zanimljivi predavači - Tibor Jona, Miloje Sekulić, Vidan Danković, Vuk Mirkovic, Pokojna Mileva i drugi pokušali su da objasne značaj društvenih medija u ovim segmentima. Otvorila su se zanimljiva pitanja kroz predstavljanje njihovih iskustava. 

Međutim, ono sto je meni ostalo nedorečeno je konkretan model delovanja na društvenim medijima u bilo kojoj sferi. Znate ono kao uputstvo za upotrebu.

Devojka iz Filharmonije je govorila o prisustvu ove institucije na TW i FB, u želji da pozovu mlađe generacije na koncerte, ali smo ostali uskraćeni za broj koliko je ta aktivnost zaista pomogla. Sa druge strane Tibor Jona je govorio o kampanji "belih listića" na Internetu i tu nemamo opipljiv dokaz da li je taj broj suverena odluka tih pojedinaca ili su se zaista poveli kampanjom? 

Nekako se čini da je u biznis modelima - kroz kupovinu određenih proizvoda ili usluga, uticaj društvenih medija realan i merljiv. Podatak da je veliki broj žena u dobi +45 prisutno na društvenoj mreži "Njegovo veličanstvo veliki Plavi" odnosno FB kako ga je u svom izlaganju Miloje Sekulić nazvao za mene i ostale prisutne bilo je veliko iznenađenje. To me je nateralo da se više bavim istraživanjima korisnika društvenih mreža jer nekako je ostalo uvreženo mišljenje da su ta mesta rezervisana sa mlađe generacije od 16 do 40 godina.

Uspešan model korišćenja društvenih medija u rešavanju problema marginalizovanih grupa - osoba sa invaliditetom predstavio je Vidan Danković kroz FB aplikaciju mapiranja pristupačnih i nepristupačnih objekata u celoj Srbiji. To je jedan konkretan rezultat uključivanja ljudi na društvenim mrežama da nešto urade a da to nije puki "like" (kliktivizam). Čini se da naročito u sferi "društvenog organizovanja" na Internetu treba razmišljati o aplikacijama koje zahtevaju konkretan angažman, koji pravi i konkretan rezultat.

I na kraju moram se osvrnuti na Pokojnu Milevu koja se sa "onog sveta" javila preko Skype i govorila o svojoj misiji na društvenim mrežama - da šalje poruke o pravim merilima vrednosti mlađim generacijama koje se u današnjem svetu gube. Ona to svakako dobro radi i predstavlja pravi case study uspeha na Internetu i oblikovanja mišljenja javnog mnjenja kao i prelivanja u tradicionalne medije - štampu i TV.

Gde su mediji?

Ako bih htela da nađem nedostatak ovom uspešno organizovanom događaju, pored konkretnih uputstava u korišćenju Social Media bio bi segment medija - koliko mediji u Srbiji kao izvor informacija koriste socijalne mreže, a da to nisu samo zabavni sadržaji?

Ova konferencija je svakako doprinela sinergiji tih svetlih primera kao vodiču svima onima koji još uvek lutaju u mraku pravog korišćenja socijalnih medija, a ne u gledanju sa divljenjem pojedinačnih fenomena na Internetu koji bljesnu u mraku.