Koliko puta u svom okruženju čujete: „imaš li nekoga da mi to završi?“ Niko ne veruje u procedure i pravila, veza se traži za sve – od čekanja u redu na šalteru, preko zaposlenja do zakazivanja magnetne rezonance. Korpucija, reč toliko korišćena kod nas poslednjih godina. Ipak mi se čini da nismo svesni koliko i sami doprinosimo njenom postojanju i razvoju. Moja baka nikada ne krene kod lekara bez ratluka i kafe, moja mama traži vezu za vađenje lične karte i pasoša bez čekanja, a moja najbolja prijateljica je tokom trudnoće na svaku kontrolu doktoru nosila poklon. Takvo ponašanje se ustalilo u našoj svesti kao normalno. Korupcioni proces nije jednosmerna ulica već u njemu podjednako učestvuju i onaj koji daje i onaj koji prima mito. Podatak koji govori u prilog našoj odgovornosti je taj što u samo 14 odsto slučajeva korupcije u Srbiji direktno je traženo mito za neku uslugu.
U istom istraživanju koje su objavile Ujedinjene nacije 2011. kaže da su građani Srbije problem korupcije naveli kao treći najveći problem u društvu, odmah posle nezaposlenosti i siromaštva. U 55 odsto slučajeva daje se mito doktoru, 39 odsto policajcu i 26 odsto medicinskim sestrama. Većina tih slučajeva nije prijavljeno odnosno na jedan prijavljen slučaj dodaje se novih, a svega 1 odsto prijavljenih.
Koji je lek? Da li postoji na društvenom nivou ili je to stvar indivude i njenih moralnih i etičkih principa?
Verujem da je prvi korak ka izlečenju pričati o problemu, pa zatim delati. Bitno je da građani nikako ne prihvate korupcijske radnje kao jedini način obavljanja posla odnosno funkcionisanja države. Pokazati da može i drugačije.
Pre dve godine sa svojim kolegama u udruženju građana „Srbija u pokretu zapitala sam se da li građanin može nešto uraditi povodom toga ili da li udruženo možemo nešto da promenimo? Od početka nam je bilo jasno da cilj naših aktivnosti ne može biti iskorenjivanje korupcije, ali njeno smanjenje svakako i još važnije pokretanje ove teme u srpskoj javnosti. Opredelili smo se da se bavimo korupcijom u zdravstvenom sektoru koja je na osnovu percepcije građana i najprisutnija baš u ovoj sferi, kroz projakat „Ne primam mito, radim za platu“.
U trenutku kada smo pokrenuli projekat ni jedna organizacija gradjanskog društva nije se bavila ovom temom. Iako je problem jako prisutan i vidljiv, organizacije koje se bave korupcijom nisu pokrile oblast zdravstva. Projekat je težio da afirmiše svetle primere lekarske profesije i omogući im da se javno odrede i deklarišu stavivši bedž ili građanski orden Ne primam mito, radim za platu na beli mantil.
Pošli smo od toga da većina lekara obavlja svoj posao časno. U Beogradu, Užicu, Vranju i Zrenjaninu gde je sprovedena kampanja blizu 70 odsto lekara stavilo je bedž. Ono što je još važnije je da je u kampanji učestvovalo blizu 400 volontera, od čega samo 200 u Beogradu, koji su razgovarali „1 na 1“ sa lekarima. Mnogi od njih su se priključili projektu motivisani svojim ličnim pričama ili iskustvima u korupciji u zdravstu iz najbližeg okruženja. Takođe, projekat je pratila i medijska kampanja koja je rezultirala otvaranjem teme u štampanim i elektronskim medijima, a naš projekat ohrabrio je i neke druge organizacije kao što je Udruženje „Roditelj“ da nastave da se ozbiljno bave ovom temom.
“Srbija u pokretu“ nastavlja da se bavi korupcijom u zdravstvenom sektoru kroz vidljivost ovog problema i na Internetu, postavljanjem web platformewww.kakavjedoktor.org. Platforma će omogućiti građanima razmenu iskustva o lekarskoj usluzi, ocenjivanje lekara i prijavu slučajeva korupcije. Osnovna ideja je da platforma učini rad lekara transparentnim, da otvori direktan kanal komunikacije pacijent – lekar i da omogući građanima da direktno utiču na rad institucija.
Još jedna zabluda je da su visokorazvijene zemlje izuzete od korupcije, to prosto nije tačno. Pitanje je veće ili manje prisutnosti. Ono što se navodi kao mehanizam smanjenja u stabilnim demokratijama je uticaj organizacija civilnog društva na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast da spreči i sankcioniše korupciju.
Da bi se organizacije civilnog društva u Srbiji ozbiljno bavile temom korupcije neophodno je da prvo krenu od sebe. „Srbija u pokretu“ je to i učinila – jedan od naših principa od kojeg ne odstupamo je transparentnost: svi naši finansijski izveštaji dostupni su javnosti na web sajtu www.srbijaupokretu.org. Iskreno verujem da će se i druge organizacije povesti našim primerom jer je to ono što uliva poverenje građana u naš rad i daje nam neophodan kredibilitet da kreiramo i utičemo na promene.
No comments:
Post a Comment